I danas te cekam u onoj istoj ulici,mojih ,ubijenih i napustenih snova.Tamo pokraj drvoreda nadanja.Nadanja da ces ipak negdje ili nekada da se vratis da kazes da me volis.Eh taj dio fali,znas volio bi da nisi fatamorgana,da nisi utvara koja me nocima proganja i moli se nekim misticnim bicima da izmami suze na moje oci.Eto da znas i dalje se borim sa sobom da priznam da ne zelim da budem sa tobom.Jer ti ti snu moj ne postojis, ti nisi stvarna ,ti si samo slika onoga sto svi mi zelimo!A ja ja sam vjetar ja se kidam,ubijam sebe da tvoj nestvarni lik nacrtam suzama i bolom.Znas nekad u kasne sate uspijem,al do jutra isceznes.I tako stalno,a znas naci cu ja jednoga dana metodu za izbacivanje tebe iz mojih vlastitih misli pa cu ja opet biti samo Ja.ZA mene se ne sikiraj.Ja imam svoju staru dobru metodu,lazem sebe i svijet savresenim osmijehom koji je veliki toliko da zaklanja sunce,i kurcim se svojim "laznim idealnim zivotom" navucen sam na losu srecu pa se skidam s te droge kao zutar!
A ti ?Ti neces da budes ,zaboravljas?TI si iluzija!!
Autor:
Samir Šljivić
Posted in: Urban Writers
10:49 PM
Aleksandar Aničić
