3:10 PM
Unknown
Konstantna
praznina. Ne mrda. Bar da se hoće uviti, rasplinuti, nešto, bilo šta.
Nervira
me što ne mrda nigdje. I što stoji.
Jeza
me prođe ponekad kad je osjetim tako učaurenu.
Kao da
je moljac...ili paukov plijen...ili je ipak sam pauk..Ko će ga znati..
I sva
ta poređenja nemaju smisla, no nemam joj objašnjenje te je moram porediti. Kažu
da je to dobro. Đavola jeste. Ko određuje šta je dobro a šta ne? I zar uopšte
ovo treba da se dopadne? Prazno je. P R A Z N O.
Ne
piše nikakav smislen tekst, nema redka koji se hvata sa drugim, samo se skupa
lijepe za vazduh i prislanjaju na papir da odmore od ničega.
Sve je
ništa. Istina, besmisao je najveći smisao ikad otkriven, i to odgovorno tvrdim.
Jer samo u ničemu vidim koliko smo svi zapravo izgubljeni u sebi i koliko ne
znamo šta ćemo sa sobom. Nemamo sa čim da se uporedimo, a tome nas uče cijeloga
života.
Eksperimenti šablona. Vi mislite da je šablon
jednoličnost, ooo grdno se prevariste. Svi težite da budete sve samo ne
šablonski ljudi, a je li vam palo na pamet da je upravo to greška? Da baš činjenica da s v i bježite od toga
govori da smo svi u ''istom košu''?
Možda
i nismo, jer i ja sam dio istog vrtloga.
Nema
krivaca. Svi smo sudije, naravno, niko sebe pred sobom ne krivi, a tek pred
drugima.
Izdaaajte se, izjadajte. Činite nešto. Samo maknite ovu prazninu od mene.
Jer
čaura može iznjedriti nešto čudovišno.
Ili
predivno.
Samo
je mijenjajte. Progutaće nas ako ostane prazna.
Snežana Nikčević
Posted in: 
